Razotkriveni najveći mitovi o alkoholu

Mešanje alkohola daje glavobolju, ili to zavisi od boje pića?

Svako od nas je milion puta od ljudi iz svoje okoline dobio nekakav mudar "alkoholičarski" savet, poput onog najvažnijeg da ne treba mešati različlite vrste alkoholnih pića, ili da popijemo nešto kratko i žestoko pre odlaska na razgovor za posao.

Ali, pitanje koje treba da postavimo jeste da li u takvim tvrdnjama ima neke istine ili se radi o glupim pričama koje se prenose sa kolena na koleno?

Pivo pre žestokih pića

Profesor farmakologije i toksikologije na univerzitetu u Teksasu dr. Ruben Gonzales, kroz jedno istraživanje je došao do veoma zanimljivih zaključaka. Razlika u procentu alkohola u pivu i žestokim pićima je veća nego što mislimo.

- Ukoliko ceo veče pijete pivo, to je kao da se sporo vozite automobilom. Ako nakon toga počnete da pijete žestoka piča istim tempom, to je kao da ste naglo ubrzali vožnju. Vaša usta možda neće znati razliku, ali telo sigurno hoće - naglasio je Gonzales.

Iako su mnoge pivopije smatrale kako će, piju li pivo pre nekih žestokih pića, u svom želucu napraviti osnovu koja će im omogućiti da se napiju kvalitetno - ali ne i previše, istina je nešto sasvim suprotno.

Sa druge strane, tvrdi Gonzales, ako počnete uz žestoko piće, nećete se otrezniti brže ukoliko odjednom pređete na pivo. Jedino što ćete se napiti se mnogo brže pa će vam želja za pivom kasnije biti znatno umanjena.

Alkohol otklanja stres

Umorni ljudi često traže spas u čašici, ali to je potpuno pogrešno. Treba popiti svega 20-30 ml žestokog pića, ili 40 ml vina ili martinija. Male doze ublažavaju unutrašnju napetost i pomažu čoveku da se opusti.

Nažalost, za te svrhe ljudi u stvarnosti koriste mnogo veću količinu alkohola, što se završi sa dva moguća scenarija. Prvi dovodi do povećanja umora, pogoršanja raspoloženja i pojave depresije koja pojačava osećaj malaksalosti i iznemoglosti. Drugi podrazumeva alkoholnu euforiju koja se takođe, neizbežno završava depresijom. Ni u jednom ni u drugom slučaju nema ni govora o oslobađanju od stresa, već samo od odlaganju posledica istog.

Alkohol povećava radnu sposobnost

Mnogi ljudi su uvereni da se pod dejstvom alkohola lakše radi. Pošto težak ili srednji stepen pijanstva otupljuje sve reakcije i čula, većina pod ovim podrazumeva lak stepen opijenosti koji aktivira misaone procese. Međutim, taj osećaj je potpuno subjektivan. Australijski naučnici to su nedavno i dokazali: kod pripitih ljudi se zaista povećava brzina misaonih reakcija i pokreta, ali te su reakcije, a i pokreti najčešće pogrešni. Osim toga, čak i male doze alkohola izazivaju pad koncentracije i smanjenje kvaliteta umnog rada.

Spoljni nadražajiVerovatno ste mnogo puta čuli nekog od vaših prijatelja ili poznanika koji ima izjave u stilu "ne volim da pijem pivo, od njega sam pospan" ili "kad pijem Džin, uvek sam nervozan". Ali, većina naučnika se slaže da je to u stvarnosti malo verovatno. Ipak, ovu teoriju o različitim vrstama pijanstva je prilično teško dokazati ali i odbaciti kao netačnu.

Ljudi u belim mantilima pretpostavljaju da ljudi koji popiju čašicu previše postaju ljuti, tužni ili pospani zbog načina na koji im radi mozak, a objašnjavaju to na sledeći način: mozak je najsavršeniji fotoaparat kojim je moguće zabeležiti sve ono što nam se događa, a isto tako te događaje može vratiti u sećanje nekim spoljnim nadražajem, kao na primer mirisima. Osoba koja je pod uticajem alkohola svakako je opuštenija i podložnija uticaju spoljnih faktora, što vrlo često dovodi do naglih promena raspoloženja.

Mešanje pića

Većina ljudi često govori o tome kao mešanje pića A sa pićem B rezultira katastrofalnim dejstvom na organizam i mozak. To baš i nije tako, jer se ne događa nikakva hemijska reakcija između pića poput piva, vina ili žestine, zbog koje se sledećeg jura osećamo loše. Ono što je bitno jeste ukupna količina alkohola koju konzumirate.

Važnije pitanje jeste da li tamna pića poput Viskija izazivaju snažniju glavobolju od svetlih, kao na primer Votke. Studija univerziteta Braun zaista potvrđuje da je to tačno jer tamnija pića imaju veću koncentraciju određenih nusproizvoda fermentacije. Sa druge strane, Univerzitet iz Bostona kroz svoju studiju nike dolazao nikakvu povezanost glavobolje i vrste alkohola.

Alkohol povećava apetit

Lagan osećaj gladi stvaraju samo jaki napici i to u maloj količini: 20-25 ml rakije aktivira centar za sitost. Čitav proces proces traje 15-20 minuta, pa nema svrhe piti neposredno pre jela, jer glad ne može da se pojavi za tih nekoliko sekundi.Osim toga, alkohol agresivno deluje na prazan želudac jer pojačava lučenje kiseline. Tako se stvaraju svi uslovi za pojavu gastritisa, a to je ipak previsoka cena za podsticanje apetita.

• • Tweet
• razotkriveni najveći mitovi alkoholu

ma da predjemo na nesto konkretno pa da se betoniramo valjda se to zove kul ili vau