Analiza dela: Kneževa večera
Analiza dela: Kneževa večera
Analiza pesme: Kneževa večera
Pesma Kneževa večera ima središnje mesto u ciklusu pesama o Kosovu - opisuje atmosferu neposredno pred boj. Ova kratka pesma sadrži više motiva i to usložnjava kako sadržinu tako i smisao pesme. Motiv izdajnika i izdajstva, ključno pitanje, nemir i nespokojstvo kneza Lazara, na prvom je mestu i čini srž pesme. Po tome ona podseća na biblijsku priču o Isusu i Judi. Na ovaj motiv nastavlja se motiv nesloge i podele, naglašeno prisutan u pretkosovskim pesmama. Stiče se utisak da je narodni pesnik bio opsednut ovim motivom jer je baš to smatrao glavnim uzrokom kosovskog poraza. Motiv viteštva je ustaljen motiv kosovskih pesama i nezaobilazan u onim
pesmama u kojima se pojavljuje ličnost Miloša Obilića. Najzad, tu je i ključni motiv žrtvovanja - svesno odlaženje u smrt za zemlju, veru i vitešku čast. Tako je ova pesma ušla u temelje kosovske legende o izdaji i žrtvovanju.
Kompozicija pesme
1. Uvod - mesto i prilika: Kruševac i kneževa slava.
2. Opis sofre: slika ugleda i društvenog ranga pojedinaca iz feudalnog sloja (gospoda - gospodičići).
3. Kneževa zdravica.
- Isticanje svojstava gostiju, ali i njihovog mesta u kneževim očima i srcu.
- Obraćanje Milošu Obiliću.
4. Miloš Obilić odgovara na kneževu zdravicu.
- Odgovor knezu.
- Obraćanje Vuku Brankoviću.
- Obraćanje celom skupu - zavet.
Osnovni kompozicioni princip na kome je građena ova pesma jeste KONTRAST, ANTITEZA - ređanje motiva ili slika po suprotnosti, po onome što ih razlikuje:
Lazareva beseda (zdravica) - Miloševa beseda (zdravica)
Miloš junak: - Miloš izdajnik:
Ako ću je napit po junaštvu - Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!
napiću je vojvoda Milošu - Prva vjero, potonja nevjero!
vernost - nevernost
odanost - izdajstvo
junaštvo - kukavičluk
otvorenost - pritvornost
Miloš - Vuk
gospoda - gospodičići
iskazivanje (ispoljavanje) - ćutanje (sakrivanje)
Ovaj princip komponovanja uslovio je isticanje snažnih kontrasta, napetu atmosferu, snagu verbalnog obračuna, lepotu viteštva i moralne čistote.
Verbalii sukob
Pesma je prilično statična - nema razvijene radnje koja podrazumeva dinamiku i kretanje, promenu ambijenta, preokrete, delovanje junaka, dramske sukobe, priču. Ima samo jedan događaj (kneževa večera), jednu situaciju (večera kod kneza), dva aktera - kneza i Miloša. Ima i sukoba, ali je to verbalni sukob između kneza Lazara i Miloša Obilića.
Atmosfera je napeta iz dva osnovna razloga:
- došlo je do verbalnog sukoba između kneza i njegovog miljenika Miloša; najmučnije u tom sukobu je atak na vitešku čast Miloša Obilića;
- sukob prati mukla tišina koja deluje mučno: kada se udara na čast jednoga viteza, svi ćute.
Ćutanje prisutnih u toj mučnoj situaciji može se objasniti na više načina.
- Psihološki: kneževe reči su izazvale iznenađenje, svi prisutni su bili u šoku zbog tako oštrih reči na Milošev račun, zavladao je muk.
- Običajno: nije dolično upadati knezu u reč, još manje priliči suprotstavljati se jačem u korist slabijeg (u hijerarhijskom smislu) ili, pak, napadati već napadnutog.
- Umetnički: narodni pevač nije hteo da razvija i time rasplinjuje događaj, zadržao se na ključnim motivima - motivu izdaje i motivu junaštva. To je urađeno svesno kao objašnjenje razloga što je bitka izgubljena na Kosovu. To je istovremeno i začetak kosovske legende.
Dve replike (zdravice, besede), Lazareva i Miloševa, imaju više usmerenja. Lazareva zdravica je u prvom delu upućena svim gostima ("Kome ć' ovu čašu nazdraviti") a pri kraju samo Milošu Obiliću ("Zdrav, Milošu, vjero i nevjero"). Milošev odgovor ima tri pravca:
knezu: Vala tebe, slavni knez Lazare!
Vuku: A prokleti Vuče Brankoviću!
gospodi: A tako mi boga velikoga.
Nije slučajno narodni pevač dozvolio Milošu Obiliću da izgovori tako dug odgovor knezu i prisutnoj gospodi: on je junak i vitez koji je nevino osuđen za izdaju koju nije učinio i neće učiniti.
Snažna psihološka i emotivna napetost karakteriše ovu pesmu od trenutka kneževog obraćanja Milošu Obiliću. Atak na čast takvog junaka kakav je Obilić, deluje mučno, šokantno i zastrašujuće. Milošev siguran i razložan odgovor, otvoreno obraćanje knezu Ti Vuku, te zavet da će ubiti Murata, polako smiruju napetost, šok popušta, prisutni kao da su odahnuli pod utiskom da je Miloš viteški otrpeo uvredu. Poslednje Miloševe reči da će Vuka odneti na Kosovo "kao žena kuđelj' uz preslicu" naglo ublažavaju napeti muk, lagano izazivaju komešanje i osmehe, makar i prikrivene zbog ozbiljnosti situacije. Narodni pevač ume da najmučnije i najteže situacije zapahne svežinom blagog humora.
Pesma o Obiliću
Po naslovu bi ovo bila pesma o knezu, ali je večera samo povod i prilika da se predoči stameni lik Miloša Obilića. Knez Lazar je domaćin ali i najveći uglednik. Odmah do njega su dva značajna velikaša Jug Bogdan i Vuk Branković. Pored njih su devet Jugovića. A tamo negde pri dnu sofre sede ostali vitezovi nižega ranga u feudalnoj hijerarhiji: Miloš Obilić, Kosančić Ivan i Toplica Milan. Razlog večere je konačan dogovor pred boj, ali se ona pretvorila u verbalni sukob Miloša i kneza Lazara. U svojoj zdravici knez gradacijski ređa goste po različitim merilima vrednosti: starještvo, gospodstvo, milost, lepota, visina, junaštvo. Ovde su tri vrednosti ključne: starještvo (Jug Bogdan), gospodstvo (Vuk Branković) i junaštvo (Miloš Obilić). Ako je junaštvo na kraju, ne znači da mu knez pridaje najmanji značaj. Naprotiv, najistaknutije su dve vrednosti: starještvo (godine, iskustvo, mudrost) i junaštvo. Da je tako, pokazuje kneževa zdravica. On nazdravlja Milošu junaku jer je on po toj osobini iznad svih prisutnih. Ali će knez kao najistaknutija ličnost Srbije i najodgovorniji čovek u teškom vremenu, načet sumnjom u mogućnost izdaje, podstaknut od drugih (Vuk), uz zdravicu iskazati i prekor:
Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!
Prva vjero, potonja nevjero.
Rečima "prva vjero" knez izražava svoje uverenje u Miloševu dotadašnju odanost, izražava svoje dotadašnje poverenje i poštovanje. "Potonja nevjero" je izraz sumnje koja nagriza kneza, prekor svom miljeniku što misli na izdaju. Međutim, u knezu nije utrnula njegova naklonost prema Milošu, ljubav i poštovanje prema najvećem junaku - poklanja mu pehar u znak dotadašnjeg uvažavanja i poštovanja. Tragika kneževa je u njegovim osećanjima čoveka koji će biti izdan, u razočaranju u onoga koga je cenio i voleo i, najzad, u zabludi. Najveća tragika je pravljenje greške u neznanju i zabludi. Veličina kneževa je u odavanju poštovanja dotadašnjem Milošu - poklanjanje pehara je izraz ljubavi i žaljenja što je, kako se njemu činilo, izgubio najvećeg i najvernijeg junaka. U tom činu kneževom ne treba videti praštanje - nema praštanja kao što nije bilo ni izdaje - ona tek treba da se dogodi.
Kneževa večera jeste, ali umesto da ona ukaže na izdajnika, ukazala je na junaka, zato je ovo pesma o Miloševom viteštvu i junaštvu. Miloš Obilić je oličenje viteštva (dostojanstva i časti) i žrtvovanja za zemlju, veru i sopstvenu čast koja je dovedena u pitanje kneževom zdravicom. Njegova veličina je u snazi da izdrži poniženje i u spremnosti da delom pokaže svoje viteštvo. Na kneževe reči Miloš reaguje
brzo - Skoči Miloš na noge lagane.
s poštovanjem - Pak se klanja do zemljice crne
odštetno - Ač' ne vala na takoj besjedi.
uvereno - Ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit ću ikad biti.
sigurno - Nego sjutra mislim u Kosovo za hrišćansku vjeru poginuti.
otvoreno - Nevjera ti sjedi uz koljeno ispod skuta pije ladno vino, a prokleti Vuče Brankoviću!
viteški - Sjutra jeste lijep Vidovdanak, viđećemo u polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera.
junački - No ću otić 'sjutra u Kosovo, i zaklaću turskog car Murata i staću mu nogom pod gr 'oce.
duhovito - Uhvatiću Vuka Brankovića, vezaću ga uz to bojno koplje, kao žena kuđelj' uz preslicu, nosiću ga u polje Kosovo.
Pitanja, zadaci, vežbe
1. Slavu slavi srpski knez Lazare.
Car uzima zlatan pehar vina.
- Kako razumete ovo različito titulisanje Lazara i kao kneza i kao cara?
Izvor:Opusteno.rs
Preporučujemo:
Kneževa večera - narodna pesmaSlavu slavi srpski knez Lazare U Kruševcu mjestu skrovitome. Svu gospodu za sofru sjedao, Svu gospodu i gospodičiće: S desne strane starog Jug-Bogdana, I do njega devet Jugovića; A s lijeve Vuka Brankovića, I ostalu svu gospodu redom: U zastavu vojvodu Miloša, I do njega ...
Analiza dela: Zao gospodarAnaliza pesme Zao gospodar. Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. Ako se u drugim pesmama ove skupine rad doživljava kao lepota i radost, kao prilika za druženje, razgovor pa i ljubav, ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog ...
Analiza dela: Boj na MišaruAnaliza pesme: Boj na Mišaru Višnjićeva pesma Boj na Mišaru upućuje svojim naslovom na glavnu temu pesme: boj na Mišaru, jedna od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom srpskom ustanku. U sadržini pesme je bitka na Mišaru predočena u dva kazivanja gavrana-glasnika...
Analiza dela: Ep o GilgamešuPriča o Gilgamešu isiričana je na dvanaest ploča (dvanaest pevanja). U sadržini priče uočavaju se tri celine: (1) uvod ili ekspozicija (prva ploča), (2) Gilgameš i Enkidu (od druge do sedme ploče) i (3) Gilgameš u potrazi za večnim životom (od osme do ...
Analiza dela: Kletva za kletvomKletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost, slikovitost i dinamičnost. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni podsticaj za nastanak kletve proklinjanje ...
Pogledajte i:
Analiza dela: Ana Karenjina - Lav TolstojAna Karenjina spada u onu grupu Tolstojevih romana koji su stekli svetsku popularnost i postali predmet pomnih izučavanja. Tematsko bogatstvo i složena struktura učinili su da roman bude ocenjen kao najveći društveni roman u svetskoj književnosti"...
Analiza dela: Biserna bradaAnaliza pesme: Biserna brada Pesme koje se pevaju ili kazuju na svadbama, slavama i gozbama, i to uz čašu, kao čin uvoda u obed, jesu počašnice ili zdravice, jedna vrsta običajnih pesama. Poreklo im je u molitvama koje su kazivane onda kada se verovalo u magijsku ...
Analiza dela: Uroš i MrnjavčevićiAnaliza pesme: Uroš i Mrnjavčevići Pesma Uroš i Mrnjavčevići inspirisana je događajima koji su se zbili posle smrti cara Dušana. Ona izražava sud naroda o vremenu i događajima koji su prethodili Kosovskom boju, o uzrocima slabljenja srpske države i poraza ...
Analiza dela: Kolajna - Tin UjevićAnaliza pesme: Kolajna - Tin Ujević Kolajna nastavlja vapaj za čistotom i svetlinom, jauk usamljenika i večitog tragaoca za smislom i toplinom. Pesnik je ovu zbirku nazvao dnevnikom i psihološkim dokumentom. To je nevelika zbirka od četrdeset i osam pesama. Svaka ...
Analiza dela: Dioba JakšićaAnaliza pesme: Dioba Jakšića Dioba Jakšića je najlepša među pokosovskim pesmama. Njena lepota je u jezgrovitosti priče, u skladnom preplitanju opšteg i pojedinačnog, u psihološkom slikanju ljudskih odnosa, u dramskoj napetosti opisanih zbivanja, u plemenitom ...
Zanimljivo:
Analiza dela: Stojan i LjiljanaSadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse, a kazivanje o ljubavi puno je dinamike, vedrine i duhovitosti. Stojan i Ljiljana je romansa o ljubavi dvoje mladih, priča o specifičnoj ljubavnoj igri. Na jednoj strani je Stojan i njegova ...
Analiza dela: Mesečina - Pol VerlenAnaliza pesme: Mesečina - Pol Verlen Kod Verlena je primetna sklonost za opisivanje pejzaža, koji su vizuelno bogati, topli ili hladni, svetli ili tamni, ispunjeni bogatom orkestracijom. Pejzaž je samo spoljašnja manifestacija unutrašnjih stanja, on je ...
Analiza dela: Dva prijatelja - Gi de MopasanAnaliza dela: Dva prijatelja - Gi de Mopasan Novela Dva prijatelja je jednostavna priča o dvojici prijatelja, strasnih pecaroša. Njih je privremeno razdvojio francusko-pruski rat, ali su se jednog januarskog dana slučajno sreli u opsednutom i gladnom Parizu, obradovali ...
Analiza dela: Most na Žepi - Ivo AndrićPripovetka napisana u trećem licu, po nepodeljenoj oceni kritike jedna od najboljih Andrićevih priča. U sasvim određenom smislu priča Most na Žepi može biti tumačena i kao osnovni piščev pripovedni i poetički model. Prvi put je objavljena 1925...
Analiza dela: Srpska devojkaAnaliza pesme Srpska devojka. Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narodioj lirskoj poeziji. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah, već u prvoj strofi...